Ukoliko se „Podrum” ne proda kao firma koja je imala poznate brendove, nego „na parče” onda bi bankrot tog preduzeća mogao da ugrozi i firmu „Medoprodukt” koje je jamčilo kod Komercijalne banke za kredit koji je uzeo Vojin Đorđević.

Napici „koka kola”, „sprajt”, „fanta”, ”kokta”, vina „palićki rizling”, „Ciganin baron” – samo su neke od poznatih marki koje su se proizvodile u pogonima punionice sokova i vinarije „Podrum Palić”. Bilo je to zahuktalo preduzeće koje je cedilo vino iz grožđa sa sopstvenih 150 hektara pod lozom, a iz punionice izlazilo nekoliko miliona boca raznog pića. Rukovodstvo je tada tvrdilo da je ovo preduzeće uplaćuje najveći porez u opštini.

Od pre dva dana Privredni sud je u ovom preduzeću proglasilo bankrot jer nema načina da otplati dug od milijardu dinara, a između toga i podataka sa početka teksta je decenija tranzicionog stresa kroz koji je prošao „Podrum Palić”. Privatizacija sa mnogo afera u javnosti, počela je 2002. godine kada je država prodala 34 odsto svojih akcija koje je kupio Vojin Đorđević, a godinu dana kasnije on postaje i većinski vlasnik punionice sokova i vinarije. Preduzeće „Podrum Palić” je 2003. godine kod Komercijalne banke uzelo kredit od tri miliona evra. Taj kredit, koji je sada na ime kamata uvećan za milion evra, postao je (između ostalog) nesavladiva prepreka u opstanku firme.

Švedski ronioci pronašli su u olupini broda u Baltičkom moru flaše šampanjca za koji se veruje da je najstarije na svetu.

Instruktor ronjenja Kristijan Ekstrom rekao je da je šampanjac, za koji se veruje da je iz 1780-ih, "fantastičnog ukusa".
On je rekao da je "98 odsto siguran" u starost šampanjca, pošto su to potvrdili stručnjaci.
Veruje se da je u olupni broda ostalo oko 30 flaša šampanjca. Švedski stručnjak za vino Karl-Jan Grankvist rekao je da bi svaka flaša mogla da vredi i do 50.000 evra ako su čepovi netaknuti i ako se dokaže starost.

Flaše šampanjca pronadjene su u utorak blizu Olandskih ostrva izmedju Finske i Švedske.

Izvor: S Media

Vinariju „Budimir" promoviše Kusturica, Džoni Dep u župskom nektaru uživa u Francuskoj, a najvrednije vino deka Budimir Zdravković čuva za Salmu Hajek da ga proba kada sledeće godine dođe na Mokru Goru.

Na obroncima iznad Aleksandrovca uzdižu se vinogradi. Ceo položaj strateški čuvaju planine Kopaonik, Goč i Željin i tako teraju nevreme od rodnih vinograda koji su tu, kaže predanje, još od starih Grka i Rimljana. Starosedeoci ovog kraja ne pamte da je zemlja ikad bila drugačija. Od kad znaju, tu su vinogradi. Sve to kao da čuva i manastir Drenča iz 14. veka. Smatra se da je veliki uticaj na vinogradarsvo u Srbiji imao i Sveti Sava.