Šampanjac je nekada važio za luksuzno, kraljevsko piće, a danas je postao dostupan svima. Samo u Šampanji godišnje se proizvede oko 300 miliona flaša..."Kada pobediš, zaslužio si ga! Kada izgubiš, potreban ti je!", pričao je o ovom piću Napoleon. A u Francuskoj je sve i počelo...
Vino iz Šampanje je bilo poznato na francuskom dvoru još u 16. i 17. veku. No, bilo je to obično vino, bez mehurića. Legenda kaže da je šampanjac, ovakav kakvog ga danas poznajemo, izum benediktinskog monaha Dom Perinjona.
- Dom Perinjon je mit i o njegovom postojanju nema nikakvih dokaza. Šampanjac nema ni poreklo, ni izumitelja. Šampanjac je sam sebe stvorio - kaže Alin Milej, turistički vodič, iako mnogi smatraju da je Dom Perinjon bio majstor da meša vina iz različitih oblasti i buradi, sve dok ne bi dobio vino bolje od onog kojim je počeo.

Osim toga, kažu da je upravo on otkrio način da od crnog grožđa napravi belo vino, tako što se ljuska brzo odvoji od soka.
Oblast Šampanja se nalazi na severoistoku Francuske, gde u jesen brzo zavladaju niske temperature, pa se proces vrenja komine zaustavlja pre nego što se sav šećer iz grožđa pretvori u alkohol. U proleće, kada temperature počinju ponovo da rastu, vrenje se nastavlja i ugljen-dioksid koji tako nastaje od običnog vina stvara - penušavo.
To se nije primećivalo sve do 18. veka, jer se vino čuvalo u buradima i mehurići bi nestajali pre nego što bi se vino našlo u čaši. A onda je došlo vreme flaša.
Ludvig Petnaesti je 1728. godine dozvolio da se šampanjac transportuje u flašama, ali je u ono vreme visok nivo ugljen-dioksida imao katastrofalne posledice - tokom transporta svaka druga flaša bi eksplodirala.

A onda se pojavila Madam Barb-Nikol Kliko Ponsardin, za čije je vinske podrume bio zadužen Nemac Anton fon Miler, koji je 1813. otkrio pult za drmusanje flaša sa šampanjcem. Njegov izum je, definitivno, od mutnog eksplozivnog vina napravio providni, blago penušavi šampanjac. Na zahtev Francuske, šampanjac je posle Prvog svetskog rata zaštićen posebnim međunarodnim ugovorom, pa penušava vina proizvedena u drugim zemljama ne mogu da nose ovaj naziv, iako su istog ili čak i boljeg kvaliteta od francuskog šampanjca.
- Dve trećine flaša šampanjca otvori se između Božića i Nove godine, jer se veruje da ulazak u novu godinu s ovim pićem donosi sreću - kaže Alin Milej.

 

Izvor: Glas Javnosti