LINCURA

Lincura je jedna od najvažnijih naših planinskih lekovitih biljaka koja ima široku primenu i u industriji gorkih alkoholnih pića. Kolika je farmakomedicinska važnost lincure najbolje potvrđuje činjenica što je propisuju bezmalo sve farmakopeje u svetu.

Biljka visokih predela

Lincura raste često u velikoj množini po planinskim livadam i pašnjacima, manje po retkim šumama i kamenjaru na visini od 800 do 2500 m na Balkanu, srednjoj i južnoj Evropi i Maloj Aziji. Kod nas se lincura nalazi na nadmorskoj visini od 300 do 2500 m na Zlatiboru i Tari, a ima je u Ibarskoj klisuri, Goču, Kopaoniku i drugim mestima Srbije.

To je višegodišnja biljka, ima snažnu stabljiku visine do 1,5 m. Pri zemlji je vrlo krupno lišće, po obodu celo, golo, jajastog oblika s nervima u luk savijenim. Gornja polovina stabljike ima lepe zlatnožute cvetove koji su udruženi u pazuhu sitnog lišća i poređani u spratove. Cveta od jula do avgusta. Plod je duguljasta čaura, puna semena, veličine do 6 cm. Podzemni organi su vrlo razvijeni i razgranati. Sirov koren je vrlo mek, bez mehaničkih elemenata, jedar, sočan, unutra beo i vrlo gorak. Može se seći lako kao sir. Od podzemnih organa dobija se droga-koren lincure. Korenje može da doživi starost do 50 godina i da bude teško do 6 kg.

Sredstvo za jačanje

Lincura je vrlo gorka, ali nije škodljiva poput mnogih gorkih biljaka.
Koren lincure ulazi u sastav velikog broja lekova koji se proizvode u apotekama i farmaceutskoj industriji širom sveta. Sama, ili u smeši sa drugim lekovitim biljem, sličnog dejstva, lincura se najčešće upotrebljava kao sredstvo za jačanje, dok je sva druga upotreba manjeg značaja.

Dugogodišnja svakodnevna upotreba lincure ne škodi i ne izaziva naviku. Lincura se kod nas mnogo koristi kao narodni i domaći lek.

Upotreba lincure je po svim našim krajevima uglavnom ista. Koren se najčešće stavlja u rakiju i pije kad nekoga „boli trbuh ili u prsima“, ili se koren kuva i pije protiv kašlja i groznice, protiv proliva, za posipanje rana, a vrlo često za jačanje oronulog organizma.

Za spravljanje rakije lincure, u manjim količinama, potrebno je 30 g fermentisanog korena lincure koji najpre treba iseći na sitne kolutove i preliti sa 1 litrom rakije komovice. Dobro zatvoriti i ostaviti da odstoji nedelju dana. Rakiju zatim procediti i ostaviti da stoji u čistoj flaši, na tamnom mestu do upotrebe.
Da bi se stalo na put uništavanju lincure u Srbiji je donet zakon kojim se ova lekovita biljka stavlja pod, negde delimično, a negde potpunu zaštitu države.

Narodna imena: vladisavka, gencijan, goreč, srčenjak, košutina brada, trava od srca itd.