Individualni proizvođači često stavljaju cele šljive u sud za vrenje. Alkoholna fermentacija celih plodova šljive je dosta usporena, naročito ukoliko su plodovi nešto čvršći. U ovakvim slučajevima vrenje može da potraje i više meseci, što svakako utiče da se dobije i manja količina alkohola za 1,8 – 3 vol.% i znatno viši sadržaj isparljivih kiselina. Ukoliko se plodovi šljive izmuljaju, slkoholna fermentacija počinje ranije i završava za kraće vreme. Muljanje može da se obavi muljačom, sa valjcima koji se koriste i za muljanje grožđa s tim da se valjci nešto razmaknu i oblože gumom. Ukoliko se koristi muljača sa plastičnim valjcima, dovoljno je da se oni nešto razmaknu, tako da se šljiva izmulja, a koštice ostanu neoštećene. Kada postoje uslovi za izdvajanje koštica, treba ih obavezno ukloniti iz kljuka. Ako koštica ostaje u kljuku mora se paziti da se ne izlomi više od 5%, inače će rakija imati više cijanovodonične kiseline koja daje ukus i miris na košticu, a u nekim slučajevima čak neprijatno gorak ukus.

Cijanovodonična kiselina je još jak otrov i njegovu maksimalnu količinu u rakiji reguliše Pravilnik o kvalitetu žestokih pića. Ako se u toku muljanja izlomi više od 5% koštica, vrenje kljuka dugo traje sa košticom ili prevreli kljuk šire sa košticom dugo stoji do momenta destilacije. Može se očekivati sadržaj cijanovodonične kiseline u količini i preko 40 mg/l. poznato je da doza kiseline od 50 – 70 mg deluje smrtonosno na čovečji organizam. U manjim količinama cijanovodonična kiselina pozitivno deluje na organoleptičke osobine (ukus i miris) jer doprinosi većoj izraženosti sortnog karaktera.

Ukoliko se ne raspolaže muljačama kojima se šljiva izmuljava, ona se može muljati u sudu za vrenje rakijastom motkom nakon svakog punjenja suda šljive.

Kao sudovi za previranje šljive najčešće se koriste drvene kace 20 – 100 hl, a u obzir dolazi i plastična burad i druga slična ambalaža.

Previranje kljuka šljiva obavlja se u betonskim bazenima. U godinama kada šljiva puno rodi i kada ne postoji dovoljno sudova za njeno prihvatanje mogu da se koriste specijalne jame u zemlji glinuši ili da se zidovi jame oblože glinom. Ovo je  neophodno kako se ne bi gubio sok šljive usled poroznosti zemljišta.