Novosti: Rakija od lubenica, vino od višanja

Meštani knjaževačkog sela Potrkanje mnogo se ljute kada u novinama pročitaju ili na televiziji vide reportažu o nekom mestu čuvenom po pravljenju vina.

Na to, kažu gotovo uglas, imaju pravo jer, tvrde, da je njihov „božji nektar“ najbolji na svetu. I, ističu, samo ovde putnik-namernik može da popije i "vranac", na koji su ljubomorni Francuzi, "rajnski rizling", na kome im zavide Nemci, ali i jedinstveno vino spravljeno od višanja i rakiju od lubenice.

U debeloj hladovini, pokraj vinskog podruma, na samom ulazu u Potrkanje sede dvojica vinara - Bratislav Jeremić i Miomir Jović. I, dok se magle čaše, a miris domaćeg vina nadjačava omorinu, teče razgovor.

"Vidiš li ti ovo bogohuljenje", ogorčeno kazuje Bratislav Miomiru. "U vino sipaju kiselu vodu! Pa, tako mu menjaju i aromu i boju. Kisela je, brate, za kupovno, da mu poboljša veštački ukus. Za domaće je samo soda."

U Potrkanju svaki domaćin ima svoj podrum. Vino se pravi na tradicionalni način, pa je razumljivo i ono što kaže Zoran Nikolić.

"Kud ćeš bolje od domaćeg", smeje se Zoran. "Pravim ga samo za svoje potrebe, jer neću da kupujem one hemikalije! Ovako je pravio i moj deda, pa njegov deda..."

E, od tada, od "mog dede deda", meštani prave svoja čuvena vina, ali samo za svoje potrebe. Vremenom su se izdvojile porodice Jović i Jeremić, pa rešile da se kvalitet malko pročuje po svetu, registrovale podrume, pa na takmičenjima i sajmovima zadivile učesnike.

Čak je Bratislav Jović uspeo ono što niko pre njega nije - da napravi rakiju od lubenica! Oni što su je okusili kažu da je toliko specifična da se ne može rečima opisati.

Niti je slatka, niti ljuta, niti miriše na rakiju, niti na lubenicu... Ali je, slažu se svi, mnogo dobra! Boja joj je obična, žućkasta, a kada se popije, odmah "hvata".

"Tajna rakije od lubenica je u tome što je ispečena u srpskom kazanu, i to je to", otkriva misteriju ovaj domaćin. "Ma, specijalizovao sam se za rakije, tako da planiram da uskoro patentiram i onu spravljenu od - drenjina."

A, Saša i Jovan, Miomirovi sinovi, takođe su nastavili posao svog oca. Braća su "vranac" iz svog podruma predstavili na najelitnijem svetskom sajmu vina u Bordou, pa u Beču i Londonu.

Njihovo vino je osvojilo drugo mesto na Svetskom sajmu u Pragu i nalazi se u svetskom katalogu vina. Ali, ističu, ipak su najveće simpatije osvojili "višnjicom".

"Trebalo nam je četiri godine danonoćnog rada dok nismo napravili "višnjicu", i to je jedino registrovano vino u svetu napravljeno od višanja", kažu Saša i Jovan.

" Za "višnjicu" smo u Briselu osvojili "viteški red" - počast koja se dodeljuje duže od dva veka. Sada imamo narudžbine iz celog sveta, čak i iz Južnoafričke Republike. Ali, ne prodajemo ga drugim narodima. Zašto? Pa, hoćemo da to postane naše nacionalno piće, pa tek onda može u svet."

Od svih Potrkanjaca, jedino je Miomir "stručno lice" jer je završio vinogradarsko-voćarsku školu u Bukovu kraj Negotina.

Tamo je naučio tajnu konzerviranja grožđa koju nikome nije odao, čak ni svojim sinovima. Grozd se nalazi u providnoj tečnosti i tako stoji godinama, a izgleda kao da je juče ubran.

Kada su završene iskopine na mestu današnjeg Potrkanja, otkriveno je da je tu u četvrtom veku bila velika naseobina Rimljana. Pronađene su mnoge posude i predmeti koji nedvosmisleno govore da su se Rimljani na ovom prostoru bavili isključivo vinarstvom, o čemu svedoče otkrivene bačve od 500 litara, a na kamenim spomenicima još su vidljivi ornamenti vinove loze i grožđa.

Izvor: (MONDO)