Srbija obnavlja svoje vinogradarstvo

Srbija, koja ima viševekovnu tradiciju u vinogradarstvu i vinarstvu želi da obnovi tu proizvodnju, posle perioda urušavanja, istakao je sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprovredu Privredne komore Srbije (PKS) Milan Prostran.
On je, povodom održavanja medjunarodnog festivala vina u Beču „Vievinum", na kojem učestvuju i srpski vinari, naveo da je vinogradarstvo i vinarstvo u periodu tranzicije doživelo urušavanje, da je nestalo dosta velikih kompleksa, ali u medjuvremenu nastali su mali vinogradi.

"To je evropski trend i to su vinarije izmedju 2 i 8 hektara, srednje imaju izmedju 8 i 10 hektara , i imamo dve ili tri veće koje imaju 200 odnosno 1.500 hektara pod groždjem", precizirao je on i naglasio da Srbija ne želi da izgubi nit sa evropskim i drugim tržištima kada je u pitanju ova oblast.

"Srbija treba da revitalizuje svoje vinogradarstvo. Imali smo 100.000 hektara pod vinogradima 90-tih godina i veliki izvoz vina koji je išao pre svega u Nemačku i bio je vrednosti od oko 40 miliona maraka", podsetio je Prostran.

On je ukazao da Srbija namerava da zauzme svoje mesto u vinogradarstvu i na evropskom tržištu izbori kvotu.

"To je skup zahvat, jer podizanje jednog vinograda danas po hektaru košta oko 30.000 evra", napomenuo je Prostran dodajući da je želja da se sačuvaju i autohtone sorte po kojima bi bili prepoznatljivi.

Prostran je uveren da Srbija može da ponudi svetu kvalitetno vino i, u nekom narednom periodu, i ozbiljnije količine.

„Imamo kvotu za izvoz vina u EU od 63.000 hektolitara, mi je nažalost ne ispunjavamo i izvozimo svega sedam odsto, dok uvoznu kvotu od 25.000 hektolitara, realizujemo sa 75 odsto. To govori o tome da imamo ozbiljnih problema u revitalizaciji vinogradarstva", dodao je on.

 

Izvor: S media