Blagodareći geografskom položaju, klimatskim i zemljišnim faktorima, uslovi za gajenje vinove loze u našoj zemlji pružaju mogućnosti za proizvodnju različitih tipova vina, počev od severa pa do južnih vinogorja sa nizom prelaza između ovih krajnosti. Proizvodnjom vina mnogi krajevi su stekli veoma bogatu tradiciju i kao takvi su poznati, ne samo na našim prostorima već i na inostranom tržištu.

Republika Srbija, sa svoje dve pokrajine, prekrivena je valovitim terenima, blagim padinama, koje su izložene suncu, veoma pogodnim za gajenje vinove loze. Grožđe sa ovih terena je izvanrednog kvaliteta, a proizvodnja vina u Srbiji, ne samo što ima bogatu tradiciju, već zauzima značajno mesto u našoj zemlji.

Mnogo je krajeva u Srbiji poznato po svojim vinima.

Pođemo li od Vojvodine, severne pokrajine pa dalje kroz užu Srbiju sve do južne pokrajine Kosovo, pa do krajnjeg juga, srešćemo se sa čitavim mozaikom u proizvodnji raznih tipova grožđe i vina.

Unapređenje i razvoj vinogradarstva je oblast strateških investicija

2008, EU je usvojila novu organizaciju tržišta vina (Council Regulation EC N°479/2008 of 29. April 2008; OJ L148 of 6.6.2008). Ova reforma tržišta vina je fokusirana na unapređenje konkurentnosti na ovom tržištu, održavanju visokih standarda i zadovoljavanju potreba i očekivanja kupaca kao krajnjih potrošača.

Vlade balkanskih zemalja su aktivno uključene u ovaj projekat – zbog ograničenja koje imaju zemlje EU, kao što su podizanja novih zasada vinograda, investicije u nove zasade i subvencionisanje troškova neophodnih za podizanje vinograda i pokretanja proizvodnje kvalitetnih vina i alkoholnih pića.

Sudeći prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, planirano je da se do 2012. ukupna površina pod vinogradima vrati na nivo iz 1995. kada je iznosila 65.000 hektara ujedno uvodeći nove standarde koji su prilagođeni EU.

Srbija je od Evropske unije dobila odobrenje za izvoz 63.000 hektolitara vina godišnje, ali iskoristi polovinu te kvote - Ako ćemo se već oprobavati na tržištu Evropske unije, onda to treba da bude samo sa vrhunskim vinima - Posle mnogo godina 2007. su veće površine pod novozasađenim nego pod iskrčenim vinogradima

Koliko su vinarstvo i vinogradarstvo unazađeni poslednjih decenija ponajbolje ilustruje podatak da je u Srbiji prilično teško odrediti koliko uopšte ima vinograda. Zvanični podaci kažu da je pod vinogradima u 2005. godini bilo nešto manje od 65.000 hektara, ali je od toga prihvatljivog kvaliteta jedva 25.000 hektara. Pre desetak-petnaest godina, da potsetimo, pod vinogradima je bilo 130.000 hektara. Srbija je od Evropske unije dobila kvote za izvoz godišnje količine vina od 63.000 hektolitara. “Ta količina je dvostruko veća od našeg sadašnjeg izvoza vina u EU, ali je to ohrabrenje našim proizođačima da poboljšaju kvalitet i kvantitet i bore se na evropskom tržištu”, kaže Darko Jakšić, načelnik Odeljenja za vinogradarstvo i vinarstvo pri Ministarstvu poljoprivrede.

I naša država u poslednje dve godine, podstiče, kroz kredite na deset godina, subvencioniše podizanja zasada, matičnjaka, krčenje zapostavljenih i zaraženih vinograda. Dve stotine dinara po sadnici pokriva celokupne troškove sađenja, a nešto preostane i za druge potrebe, kažu mali vinari, očigledno zadovoljnih subvencijama. Ova godina je, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, nulta godina u vinogradsrko-vinarskom sektoru, jer je prva godina kada je više podignutih (oko 500 ha) nego iskrčenih vinograda. Pre devedesetih godina, veliki proizvođači su otkupljivali grožđe od seljaka, međutim, kad je opao izvoz zbog sankcija, prestali su da kupuju grožđe, a seljaci su počeli da krče vinograde. To je dovelo do uvoza grožđa i vina u rinfuzi. Tako je ove godine uveženo 12.000 tona grožđa iz Makedonije.